Karijera Elmedina Konakovića u privatnom sektoru se kretala od relativno uspješnog košarkaša, preko direktora koji je ugasio svjetlo u Košarkaškom klubu Bosna, pa do propalog privatnika. U javnom sektoru je od majstora populizma dogurao do diplomate mahalskih manira.

Nije se Konaković, kao mladi političar, libio javno romantizirati junake kriminalnog miljea i isticati svoje dugogodišnje dobre veze s njima. Danas se ne libi traćiti mandat šefa diplomatije i na besciljne i nimalo diplomatske svađe po društvenim mrežama, te srozavati međunarodni ugled Bosne i Hercegovine.

Ulični kodeks

Mnogo o moralnom kompasu ministra Konakovića govori njegova fasciniranost mentalitetom višestruko osuđivanih kriminalaca u skupim autima i bez dana radnog staža. On ga naziva „kodeksom žestokih momaka, čiji moral je na mnogo višem nivou od morala političara, koji mi to prigovaraju“.

Za Amira Pašića Faću, s kojim odavno ratuje po društvenim mrežama, ali i pravosudno, Konaković je ne tako davno bio heroj. Pašić je za Konakovića ne tako davno bio „moralna vertikala“, uprkos listi od oko 17 krivičnih djela u dosjeu, među kojima su pokušaji ubustva, razbojništva i nasilničko ponašanje.

Za Admira Arnautovića Šmrka, osuđivanog za organizovani kriminal, krijumčarenje droge i iznudu – ministar Konaković kaže da ga poznaje kao „pristojnog gradskog momka“ iz fine familije.

Kada je došao u sukob s tim miljeom, a kompromitirajuće komunikacije iz dešifrovanih Sky i Anom aplikacija ukazale da je Šmrk finansirao njegovu političku kampanju, ministar se obrušio na novinare i sve one koji su počeli sumnjati u njegovo poštenje i integritet. Po društvenim mrežama je počeo ratovati s višestruko osuđivanim TikTok influenserima, turbo-folk zvijezdama, političkim protivnicima, novinarima, a komentarisao je čak i objave botova. Stoga ne čude salve uvredljivih komentara građana na njegove objave. Mahom mu poručuju da se skine s mreža, prestane brukati domovinu i uhvati posla za koji je plaćen.

Nazovi reformator

U međunarodnim krugovima se Konaković predstavlja kao reformator koji će povesti BiH u Evropsku uniju. U domaćem eteru i na društvenim mrežama nastupa kao portparol sarajevskog asfalta i rob vlastitog ega, čiji manjak samokontrole pretvara svaku kritiku u lični rat. Konakovićev stil komunikacije je agresivan, nediplomatski i prožet uličnim slengom. To ne bi bio toliki problem da istovremeno ne degradira funkciju šefa diplomatije na nivo vođe navijača. To ga diskvalifikuje iz reda ozbiljnih državnika, a šteti i ugledu Bosne i Hercegovine.