STRUČNJACI

Imunolog iz Srbije tvrdi: Zdrav čovjek ne umire od koronavirusa

Imunološki sistem jedan je od najvažnijih sistema u organizmu čovjeka

Prof. dr. Borislav Kamenov. Agencije

Avaz.ba

11.4.2020

Zdrav čovjek ne umire od korone, onoga ko ima dobar imuni odgovor, teško da će moći da savlada virus. Kada kažu: "Umro je od virusa, a bio je zdrav", tu se radi o nečemu drugom. Ili je imao neku bolest, a nije znao, ili je bio zdrav, ali je postojala neka greška u imunitetu, objašnjava za "Blic" poznati imunolog iz Srbije, prof. dr. Borislav Kamenov.

Imunološki sistem jedan je od najvažnijih sistema u organizmu čovjeka i predstavlja odbrambenu snagu koja štiti tijelo od virusa. U čovjekovom organizmu svakodnevno se vrši dioba miliona ćelija, a neke od njih imaju greške. Ukoliko ih imuni sistem ne prepozna i ne ubije, nastaje bolest. 

Upravo ova rečenica govori o važnosti imunog sistema, o kome se mnogo govori, a malo šta čini kako bi se očuvao, jer čovjek bude svjestan da on postoji tek onda kada imuni odgovor počne da griješi. Kako objašnjava dr. Kamenov, ukoliko neka osoba ima dobar imunitet, njegov organizam lako će se izboriti s virusom. 

Na pitanje kako neko ko je u punoj snazi, završi u bolnici, ovaj ljekar objašnjava da je takva osoba ili imala grešku u imunom sistemu ili je imala bolest koja ranije nije registrirana.

- Ako neko ima dobar imuni sistem, teško da će ga korona ubiti, jer se takav čovjek neće ni razboljeti. Oni za koje se kaže da su zdravi, a da su završili u bolnici, zapravo su "zdravi" tako što prije nisu utvrdili da su bolesni. Oni, možda, nemaju bolest, ali imaju poremećaj u imunitetu ili imaju neku bolest na koju se ne obraća pažnja. Poremećaj u pozadini je mnogo veći nego što se to vidi na prvi pogled. Mi smo naviknuli da postavljamo dijagnozu na osnovu kliničke slike, da li pacijent kašlje ili ima zapaljenje grla, pluća. Ako neko ima, recimo, povišen pritisak, onda se liječi lijekom za pritisak, a niko ne postavlja pitanje zašto neko ima povišen pritisak - objašnjava dr. Kamenov.

Iako se u početku smatralo da su na udaru hronični bolesnici, gojazni, oni s hipertenzijom, dijabetičari, oni sa malignim oboljenjima, kao i stariji od 65 godina, među preminulima su se našli i mlađi ljudi "u punoj snazi". Da se, zapravo, iza zdrave fasade krilo oboljenje, pokazalo se na testu ovog virusa.

- Suštinska stvar je vitamin D. Apsolutno sam uvjeren da on može mnogo toga da ispravi u imunom sistemu i da sačuva mnoge živote. To je tzv. prva violina, zato što taj divlji odgovor koji ubija pacijenta, on uspijeva da uspori, drži ga pod kontrolom, usporava i tako može ubiti virus. Mi ne znamo sve o novom virusu, ali znamo karakteristike kako da ga ubijemo, a tome doprinosi vitamin D, koji popravlja naše ćelije - dodaje dr. Kamenov.

Prof. dr. Borislav Kamenov. Agencije

Da li bi trebalo da nas plaši to što ne znamo sve o virusu? Imunolog ističe da ne treba sjediti i čekati da se pojavi vakcina, jer ona će doći kada za to dođe vrijeme, odnosno kada bude napravljena i spremna.

- Danima već slušamo priče da nas plaši to što ne znamo mnogo o virusu. Pa, dobro, tačno je da ne znamo sve, virus je nov, ali ne zaboravimo da smo već ispitali njegove pretke, da se tako narodski izrazim. Zna se da virus postoji godinama, ali se sada javila mutacija pa je on dobio neke nove karakteristike i pravi problem kakav pravi. Da je neko na vrijeme radio na imunitetu, on se ne bi ni razbolio, a sada kada neko zapadne u teško stanje, pitanje je koliko taj proces može da se zaustavi. Imunitet prethodi događajima, mora se raditi na njemu prije nego što bude kasno, jer kada se sistem razvali, najčešće ne može ništa da se uradi. Kakvo god da je stanje pacijenta u pitanju, prvo što treba raditi je jačanje i popravak imuniteta - objašnjava imunolog.


Socijalna distanca je važna

Veoma je moguće da ćemo se s koronom susresti ponovo u jesen, a kako bismo virus dočekali spremni i s razvijenim imunitetom, potrebno je da se u ovom trenutku zaštitimo maksimalno od širenja virusa, a zatim paralelno raditi na jačanju imuniteta. 

- Epidemiolozi pričaju, nemojte kontaktirati međusobno, držite distancu. To jeste tačno, ali od 100 onih kojih se razbole, nekoliko procenata ima rizik da umre, nekoliko procenata je teško bolesno, ostalima ne bude ništa. Zato, razmišljajte na vrijeme i krenite odmah da radite na imunitetu - poručuje prof. dr. Borislav Kamenov.

Kako da prepoznamo da imamo loš imuni odgovor

Na imunitetu se radi tokom čitavog života, pravilnom i zdravom ishranom, iskorjenjivanjem loših navika i za njegov oporavak je potreban proces. Ono što mi moramo uraditi da bismo popravili stanje ćelija jeste da vidimo da li nam nešto smeta iz ishrane kako bismo počeli da odbacujemo sve ono što registriramo da nam ne odgovara. 

- Nekome smeta mlijeko, nekome hljeb, nekome bilo šta drugo. Osoba kojoj nešto smeta, ima pogrešno aktiviran sistem. Hrana je prva stvar, na to treba obratiti pažnju. Mi imamo hranu koja je zatrovana, problematična i to je faktor koji nama pravi ozbiljan problem. Stres, također, remeti imuni sistem. Ljudi sa slabim imunitetom često su bolesni, kašlju, imaju bronhitis, zapaljenje grla... Za popravku je potrebno vrijeme, to je proces, zato odmah krenite da radite na njemu. Ne treba čekati da stigne vakcina nego hajdemo sami nešto da činimo. Oboljelima treba davati vitamin D u odgovarajućoj dozi, kao i cink, koji je ispravljač grešaka u ćelijama, folnu kiselinu, selen. To se, isto, može sada uzimati preventivno i obavezno voće, povrće i sve što je zdravo - objašnjava dr. Kamenov.

Vlasnik autorskih prava © avaz-roto press d.o.o.
ISSN 1840-3522.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.