ZDRAVLJE Važno uzimati hranu bogatu ovim supstancama

Čuvari zdravlja, prijatelji imuniteta

Vitamini i minerali u namirnicama: mrkva i paprika izvori vitamina A, kvasac pun vitamina B, južno voće ima vitamin C, riba bogata vitaminom D

"Zdravlje u kući"
20.05.2019 14:12

Vitamini i minerali čuvaju zdravlje

Foto: Ilustracija

Vitamini i minerali čuvaju zdravlje, jačaju imunitet i daju nam snagu. Zbog toga je važno uzimati hranu bogatu ovim supstancama. Ukoliko se osjećate malaksalo, možda je vrijeme za promjenu jelovnika i to uz dopunu namirnicama bogatim tim materijama.  

Gdje naći A vitamin

Jedan od bitnih vitamina za dobro funkcioniranje organizma je vitamin A, koji je neophodan za izgradnju i održavanje kože i sluzokože, plodnost, stvaranje kostiju i zuba i za normalnu funkciju organizma.

Neka istraživanja pokazuju da može spriječtii rak epitelnih ćelija koji se obično javlja na grliću materice i na debelom crijevu. Ovog vitamina najviše ima u mrkvi, crvenoj paprici, suhim kajsijama, glavičastom povrću, listu maslačka, džigerici.

 Obavezan je i B1

Ne smije se zaobići ni vitamin B1, neophodan u ishrani za pretvaranje ugljenih hidrata u energiju i mast. Nedostatak vitamina B1 utiče na periferne nerve, izaziva grčeve u nogama, utrnulost nogu i ruku, peckanje nogu u stopalima koje je noću izražajnije, povremeno kočenje prstiju nogu.

Veći nedostatak vitamina B1 podstiče mentalnu konfuziju, slabljenje mišića, zadržavanje tečnosti, visok krvni pritisak, poremećaj rada srca i otežano hodanje.

Ima ga u pivskom kvascu, pšeničnim klicama, pinjolama, soji, suncokretovom sjemenu, brazilskom orahu.

 B2 za energiju

Vitamin Be2 je bitan kod proizvodnje energije. Pomaže u dobrom funkcioniranju kože, sluzokože, rožnjače oka i nerava.

Nedostatak vitamina Be2 izaziva osjetljivost oka na svjetlost, poremećaje na koži i sluzokoži, a može izazvati ljuspastu, masnu i ispucalu kožu oko usta, nosa, očnih kapaka i ušiju, otečenost očnih kapaka, ljubičast jezik. Utiče na anemiju i seboreični dermatitis.

Nalazi se u pivskom kvascu, džigerici, pšeničnim klicama, integralnoj riži, gljivama.

 Protiv malaksalosti - B3

Oni koji se osjećaju malaksalo, imaju smanjen apetit, loše varenje, dermatitis, dijareju i senilnost, trebaju posumnjati na nedostatak vitamina B3, koji je ključan za razlaganje ugljenih hidrata, proteina i masti.

Njega ima također u pivskom kvascu, pšeničnim i rižinim mekinjama, kikirikiju, džigerici, ćuretini, piletini, pastrmci, ribi list.

Metabolizam masti i B5

Vitamin Be5 je važan za metabolizam masti, ugljenih hidrata i nekih amino-kiselina, a najnovija istraživanja pokazuju da regulira hormon stresa.

Ovaj vitamin sadrže džigerica, bubrezi, kikiriki, gljive, grašak, pivski kvasac, plavi sir.

 Šta radi B6

Ako neko u organizmu nema dovoljno vitamina B6, žali se na depresiju, glavobolju, zbunjenost, dermatitis, nepodnošenje glukoze, ekceme, anemiju.

On je veoma važan za metabolizam proteina, ugljenih hidrata i masti, bez njega se ne mogu sintetizirati hemoglobin i neke esencijalne amino-kiseline. Neophodan je u transportu kiseonika i bijelih krvnih zrnaca.

Nalazi se u tunjevini, džigerici, soji, orasima, lososu, sjemenu suncokreta, kvascu.

Krvna zrnca traže B12

Vitamin B12 potreban je za stvaranje krvnih zrnaca i nervnih omotača neophodnih za dobro funkcioniranje nerava, kao i DNK.

Nedostatak ovog vitamina može izazvati oblik anemije. Upozorenje da čovjeku nedostaje ovaj vitamin jesu malaksalost, utrnulost, peckanje koje pokazuje oštećenje nerava.

Ima ga u džigerici, školjkama, ostrigama, tunjevini, lososu, pastrmci, siru, jagnjetini, žumancetu.

 I kostima treba C

Kada vitamina C nema u organizmu u dovoljnoj mjeri, dolazi do sporijeg zarastanja rana, bolova u kostima i zglobovima, lomovima kostiju, nepravilnog rasta i kvarenja zuba.

Ovaj vitamin je neophodan za neurotransmitere tiroidnih i steroidnih hormona, žučne kiseline i DNK.

Ima ga najviše u kupusu, kelju, prokelju, brokoliju, svim vrstama paprika, narančama, limunu, svim vrstama južnog voća, citrusima, kiviju.

 Sunčev vitamin D

Vitamin De je rastvorljiv u masti, a često se naziva i sunčev vitamin, jer se stvara izlaganjem sunčevoj svjetlosti. 

Poznato je da je zadužen za čuvanje kostiju i zuba, neophodan je za metabolizam kalcija i fosfora, kao i da su djeca koja ne unose dovoljno vitamina D rahitična, a odrasle osobe mogu dobiti osteomalaciju (omekšavanje kostiju), nevoljno trzanje mišića, grčeve mišića.

Namirnice u kojima se nalazi su sardine, haringe, puter, džigerica, žumance, obogaćeno mlijeko i cerealije.

 E je sjajan antioksidans

Treba voditi računa i da se unosi dovoljna količina vitamina E, koji djeluje kao antioksidans, sprečava oksidaciju vitamina A i tako pomaže u čuvanju ćelijskih membrana, posebno krvnih sudova.

Njegov nedostatak izaziva oštećenje nerava, slabost mišića, lošu koordinaciju, hemolitičku anemiju, nevoljno pokretanje očiju.

Ima ga u suncokretovom ulju i sjemenkama, bademima, susamovom ulju i sjemenkama, ulju od pšeničnih klica.

 K kao krv

U zgrušavanju krvi učestvuje vitamin K, inače potreban za stvaranje fibrina, a zajedno sa vitaminom D regulira nivo kalcija u krvi i pomaže u taloženju ovog minerala u kostima.

Zato treba jesti brokoli, zelenu salatu, kupus, džigericu, špinat, sir, grašak, puno zrno pšenice, boraniju, svinjetinu, jaja, kukuruzno ulje.

 Koja je uloga minerala

Minerali su veoma važne neorganske supstance koje su zaduženje za vrlo mnogo procesa u organizmu - mnogi minerali zaduženi su za prevenciju hroničnih bolesti, osteoporoze i kancera.

- Kalcij štiti i izgrađuje zube i kosti, sprečava osteoporozu. Pomaže u kontrakciji srca i mišića, a kod osoba sa hipertenzijom pomaže za snižavanje krvnog pritiska. Olakšava tegobe kod varenja.

Najbogatiji izvor ovog minerala su mliječni proizvodi, ali ga ima i u soku od naranče, lososu, sardinama u konzervi, brokoliju i bademima.

- Kalij se preventivno koristi za zaštitu srca i krvnih sudova i snižava krvni pritisak. Ima ga u bananama, soku od naranče, paradajzu (uvijek sa malo ulja), crvenom mesu, mesu peradi, mlijeku i jogurtu.

- Magnezij ublažava simptome hroničnog umora i bolova u mišićima, snižava krvni pritisak, preventivno djeluje kod asmatičnih napada, štiti srce i regulira aritmiju, preventivno sprečava komplikacije dijabetesa. Nalazi se u cijelom zrnevlju žitarica, koštunjavom voću, mahunarkama, tamnozelenom lisnatom povrću, rakovima i školjkama.

- Natrij pomaže regulaciju ravnoteže tečnosti i nervne provodljivosti u organizmu. Kada količina soli u organizmu poraste, povećava se i količina vode, ali ako se ne unese dovoljno dovodi do dehidracije. Najjednostavniji unos je - jodirana kuhinjska so.

Komentari

NA VRH