NAVIKE Jedan od problema u svakodnevnom životu

Protiv stresa pomažu spori zalogaji

Ako jede brzo, osoba zanemaruje osjećaj sitosti, ukoliko se hrana konzumira lagano, mozak ima vremena poslati poruku kako smo sit pa će se zaustaviti na vrijeme

"Zdravlje u kući"
01.03.2019 09:05

Jedan od problema u svakodnevnom životu je što mnogi od nas žive brzo, rade brzo, misle brzo, bez vremena za bilo šta sporo i postepeno. Vremena ponestaje za osnovne radnje kao što je jedenje (objedovanje). Žvaćemo brzo i gutamo hranu bez mnogo razmišljanja. Na ovaj način živimo stresan, nezdrav život. Prepoznali ste se? 

A čim se uspori u jelu pravi se prvi bitan korak ka zdravijem životu. Umjesto pune kašike hrane, uzmite manju količinu i žvaćite, grickajte, uživajte u ukusi i osjećaju na nepcu.

Naravno, niko nema dva sata za ručak, ali pronađite vrijeme i dodatne minute za uživanje u obrocima. Posljedice mogu biti iznenađujuće prijatne.

Zašto jesti sporije

Širom svijeta niču „slow food” restorani, gdje se potrošačima, naročito zaposlenim, nude kuhana, nutritivno zdravija jela kao alternativa brzoj hrani. Pokret je nastao prije dvadesetak godina u Italiji kao neka vrsta inata u odnosu na toliko popularnu – brzu hranu.

Bez obzira na to da li želite usvojiti zdrav način života ili ne, postoje neki razlozi koje treba uzeti u obzir kada usporite za stolom:

- Mršavljenje: Veliki broj studija potvrđuje da se čak i kad se samo ede polako, unosi se manje kalorija. I to toliko manje kalorija da je ta količina dovoljna za mršavljenje do 20 kilograma godišnje, bez ikakve druge promjene navika u ishrani (npr. biranjem drugih namirnica).

Razlog je u tome što je potrebno dvadesetak minuta našem mozgu (od momenta uzimanja hrane) da shvati da smo siti. Koji to brzi obrok traje dvadeset minuta? Ako jedemo brzo, možemo pretjerati s količinom hrane prije nego nam mozak „javi“ kako smo siti. Ako polako jedemo, imamo vremena shvatiti da smo puni i zaustaviti se.

- Bolje varenje: Ako jedete sporije, bolje ćete sažvakati hranu, što dovodi do boljeg varenja. Varenje počinje već u ustima, pljuvačka sadrži enzime koji počinju razgrađivati hranu. Ako ustima damo više vremena, brže će se „raditi” i u stomaku.

 Halapljivi unose manje tečnosti

Osobe koje jedu brzo, prema istraživanjima, popiju oko 25 (tri dl tečnosti) posto manje tečnosti uz obrok u odnosu na one koji jedu lagano (4 dl tečnosti).

Bolja hidratacija osoba koje sporije jedu vjerovatno ima uticaja i na njihov veći osjećaj sitosti i manju želju za hranom sat poslije obroka. Ovo je važan faktor za osobe na redukcionim dijetama.

 Mršavi mogu ubrzati

Osobe koje se žele udebljati (neuhranjeni) nikako ne bi trebale usporavati obroke, već naprotiv jesti brzo. Naravno, moraju voditi računa o izboru namirnica i birati zdravu hranu

Šta se sve može za minutu

Pod brzim jedenjem podrazumije se brzina kojom za jednu minutu pojedete 90 i više grama hrane. Zalogaji su tada veliki, hrana se kraće žvaće. Jedenje srednjom brzinom je ukoliko se za jednu minutu pojede 70 grama hrane. Sporo jedenje je ukoliko se za jednu minutu pojede 55 ili manje grama hrane.

Komentari

NA VRH