IMA NADE

Virus ubačen u mozak sprečava alkoholizam: Genska terapija uspješna u liječenju bolesti zavisnosti

Novi pristup za sada je testiran na majmunima, a tek treba da se ispita da li se može sigurno koristiti na ljudima

Modificiran virus. Freepik.com

M. Z.

18.8.2023

Nova genska terapija resetuje sistem nagrađivanja u mozgu, što može pomoći u liječenju alkoholizma, pokazalo je novo istraživanje na majmunima, piše LiveScience.

Proizvodnja dopamina

Kod majmuna koji mnogo piju kada im se osigura mnogo alkohola hirurška injekcija genske terapije u mozgu povećava proizvodnju dopamina, pokazala je studija. Zauzvrat, to dramatično smanjuje količinu popijenog alkohola kod primata, a efekt je trajao punu godinu.

Ako se pokaže sigurnom na ljudima, ova terapija mogla bi biti jednokratna pomoć u slučajevima zavisnosti od alkohola, kada osobe ne mogu da prestanu da piju uprkos tome što im to negativno utječe na svakodnevni život. Samo u SAD, napominju naučnici iza studije, alkoholizam dovodi do 140.000 smrti godišnje, a samo su tri lijeka do sada dozvoljena od Administracije za hranu i lijekove (FDA).

Alkohol pojačava produkciju dopamina, zbog čega se ljudi osjećaju opuštenije i raspoloženiji su. Međutim, u slučaju zavisnosti, mozak se prilagođava tome tako što sam pravi manje dopamina, pa je zavisnicima potrebno više alkohola da bi se osjećali opušteno. 

Modificiran virus

Sve je to slično i kod majmuna koji su ispitivani, a koju su pili mnogo alkohola, rekla je za LiveScience Kejtlin Grant, profesorica bihevioralnih neuronauka na Oregonskom univerzitetu zdravlja i nauke.

U studiji koja je objavljena nedavno, 14. avgusta 2023., u žurnalu Nature Medicine, tim Grant je ubacio genetski modificiran virus u ventralno tegmentalno područje mozga četiri majmuna. Nakon toga im je dat pristup alkoholnim pićima, ali su smanjili količinu koju su pili za nevjerovatnih 90 posto.

Ovaj pristup koristi isti sistem genske terapije koji se koristi za liječenje Parkinsonove bolesti, tako što bezopasni virus nosi gen koji utječe na proteine koji čuvaju i obnavljaju neurone. Kada se ubaci u mozak, on dovodi do normalizacije proizvodnje dopamina.

Endrju Merkilin, profesor Univerzitetskog koledža Londona, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je za LiveScience da dugoročne nuspojave još nisu poznate.

Najekstremniji slučajevi

- Iako ljudi mogu da podnesu operacije na mozgu relativno dobro, čini se da je ovaj pristup malo previše invazivan za sve osim najekstremnije slučajeve alkoholizma - rekao je on.

Vlasnik autorskih prava © avaz-roto press d.o.o.
ISSN 1840-3522.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.