Medicinski novinar Majkl Mozli (Michael Mosley) istraživao je navodnu zdravstvenu korist koju donosi 10.000 pređenih koraka dnevno.

U istraživanju koje je proveo sa profesorom Robom Kouplendom sa Univerziteta "Šefild Halam", i koje je zabilježeno u BBC-jevom dokumentarcu "The Truth About Getting Fit", Mozli se najprije pozabavio temom odakle dolazi ova brojka.

Prvi put je upotrebljena tokom jedne japanske marketinške kampanje pred Olimpijske igre u Tokiju 1964. godine.

Jedna kompanija reklamirala je uređaj Manpo-Kei (mjerač 10.000 koraka), zasnovan na radu akademika Jošira Hatana, kako bi ohrabrila Japance da budu fizički aktivniji.

Mozli je dalje proučavao da li bi nakon 50 godina i dalje trebalo da se trudimo da dostignemo isti broj, ili se okrenemo alternativi zvanoj "Active 10".

Riječ je o kampanji koju je proveo Institut za javno zdravlje u Engleskoj, a koja se zasniva na 3 desetominutne šetnje u toku dana.

Naučnici tog instituta su tokom istraživanja podijelili učesnike na dve grupe.

Jedna je imala cilj da odjednom pređe 10.0000 koraka (oko 8 kilometara), dok je druga odlazila u tri šetnje od po 10 minuta.

Ispitanici iz druge grupe su u prosjeku prelazili 2,5 kilometra, što je samo 3.000 koraka.

Rezultati su pokazali da je upravo ova druga vrsta aktivnosti bila korisnika za učesnike od pređenih 10.000 koraka.

- Oni su hodali brže od ispitanika iz prve grupe, a upravo je jači intenzitet vježbe doprinio njenoj većoj efikasnosti - navode naučnici.

Brzina kojom hodamo tako se pokazala kao važniji faktor od broja pređenih koraka.

Mozli i Kouplend takođe navode da je ispitanicima bilo lakše da uklope tri ture od po 10 minuta šetnje u svoj dnevni raspored u odnose na osobe koje su prelazile osam kilometara odjednom.